Драган Николић
10.5937/AnaliPFB1402031N
Анализиране су одредбе најстаријег словенског правног зборника Закон судњи људем из IX века, које су настале рецепцијом уз модификацију аналогних одредби византијске Еклоге. Од деветнаест чланова овог закона реципираних из Еклоге, седамнаест садржи кривичноправне норме у којима су објекти кривичноправне заштите туђа имовина, полни морал, физички интегритет личности, брак, породица и право црквеног азила. Аутор је констатовао три типа модификација: стилско-језичке (употреба речи приближно једнаког значења онима из Еклоге или парафразирање текста Еклоге сопственим речима), квантитативне (скраћивање или продужавање текста из Еклоге) и квалитативне (суштинска промена текста из Еклоге). Квалитативне модификације су најзаступљеније у одредбама које прописују кривичне санкције. Редактори Закона су квалитативним модификацијама утиснули у његов садржај својеврстан печат времена, сопствену процену целисходности конкретних модификација и настојали да удовоље реалним или претпостављеним потребама своје друштвене стварности. Многе квалитативне модификације су очигледно извршене с циљем афирмисања и учвршћивања хришћанства као новопримљене званичне религије на тим просторима, али и ради потискивања наслеђа паганског обичајног права.
Затворено за коментаре