РЕТРОАКТИВНОСТ ЗАКОНА У ПОРЕСКОМ ПРАВУ

У упоредном пореском праву у начелу важи правило да закон нема повратни ефекат; оно се може наћи у уставима или изведено од стране уставних судова из принципа правне сигурности. Питање ретроактивности не може се поставити код увођења пореза на имовину, јер је ту предмет опорезивања по природи ствари имовина као резултат акумулације непотрошеног дохотка из претходних периода. Истина, у многим правним системима допуштена је ретроактивност под стриктно постављеним условима. Аутори разликују ретроактивност од ретроспективности, где се, код ове друге, која је у начелу допуштена, закон примењује на будуће последице опорезивог догађаја који се десио пре његовог доношења, и то без прелазног решења.

Анализирајући утицај Радбрухових вредности садржаних у идеји права на принципе интертемпоралног права, они закључују да забрана ретроактивности подразумева примат принципа правне сигурности, док ретроспективност у први план ставља принципе сврсисходности и једнакости. Указано је на став Европског суда за људска права да порески закон примењен ретроактивно не представља per se повреду права на неометано уживање имовине, при чему Суд разрађује услове под којима би таква примена могла бити непропорционална. Пошто је Србија и Црна Гора ратификовала Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, овакав став Суда је релевантан за српског законодавца.