Владимир Ђерић, Татјана Папић
10.5937/AnaliPFB1602200D
САЖЕТАК /
Чланак анализира међународноправне акспекте одлуке Уставног суда Србије (УСС) о одбацивању захтева за оцену уставности и законитости Првог споразума о начелима нормализације односа између Београда и Приштине (Бриселски споразум). Став Суда је био да се он не представља као ратификовани међународни уговор, него политички споразум, те да стога нема надлежност да разматра његову уставност и законитост. Иако се коначни закључак УСС о природи Бриселског споразума може сматрати исправним, чланак показује да је образложење таквог закључка проблематично са становишта међународног права. Чланак показује и како је УСС требало да решава питања природе Бриселског споразума, примењујући општа правила о тумачењу међународних споразума.
ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
РЕФЕРЕНЦЕ /
- Brownlie, I., Principles of Public International Law, Oxford University Press, Oxford 2003.
- Chen, T., The Internаtional Law of Recognition, Praeger, New York 1951.
- Crawford, J., Creation of States in International Law, Oxford University Press, Oxford 20062.
- Dörr, O., „Interpretation of Treaties“, Vienna Convention on the Law of Treaties: A Commentary (eds. O. Dörr, K. Schmalenbach), Springer, Heidelberg – Dordrecht 2012.
- Hillgruber, C., „The Admission of New States to the International Community“, European Journal of International Law (EJIL), 9/1998.
- Papić, T., „Political Aftermath of the ICJ Advisory Opinion on Kosovo“, The Law and Politics of the Kosovo Advisory Opinion (eds. M. Woods, M. Milanović), Oxford University Press, Oxford 2015.
- Warbrick, C., „States and Recognition in International Law“, International Law (ed. M. Evans) Oxford University Press, Oxford 2006.
Затворено за коментаре