Чланак
мар 31
Назад

ОБЈЕКТИВНА ОДГОВОРНОСТ МЕДИЦИНСКИХ ПОСЛЕНИКА ЗА ШТЕТУ ОД ОПАСНИХ МЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВА – АРГУМЕНТИ PRO ET CONTRA

Ђорђе Л. Николић

10.5937/AnaliPFB1801072N
САЖЕТАК /

У раду се анализира могућност заснивања објективне одговорности медицинских посленика за штету проузроковану пацијентима применом опасних медицинских средстава. Анализа бившег југословенског права показује да, и поред усвојеног отвореног система објективне одговорности, Савезни суд СФРЈ није прихватио такву одговорност. Посебно је описано стање у актуелној хрватској и српској правној теорији и судској пракси које показује да се објективна одговорност медицинских посленика за штету од опасних медицинских средстава начелно не искључује. После разматрања аргумената pro et contra, аутор закључује да већи број аргумената оправдава могућност заснивања такве одговорности медицинских посленика.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  • Crnić, I., „Odštetna odgovornost liječnika i zdravstvenih ustanova“, Aktu­elnosti hrvatskog zakonodavstva i prav-ne prakse XXIII (ur. Ivo Grbin), Opatija 2008.
  • Crnić, I., „Odštetna odgovornost liječnika i zdravstvenih ustanova s prikazom sudske prakse (Prvi dio)“, Hrvatska pravna revija 1/2009.
  • Crnić, I., Odgovornost liječnika za štetu, Organizator, Zagreb 2009.
  • Cvetković, M., Nikolić, Đ., „Odgovornost za štetu prouzrokova­nu zbog neposedovanja i neprimene neophodnih medicinskih
  • sredstava“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu 68/2014.
  • Deutsch, E., Medizinrecht. Arztrecht, Arzneimittelrecht und Medizinpro­dukterecht, Berlin 1999.
  • Deutsch, E., Spickhoff, A., Medizinrecht, Berlin 2003.5
  • Ivović, N., „Odgovornost bolnice za štetu nanijetu pacijentu usljed nedostatka medicinskog sredstva“, Pravni život 9/2007.
  • Ivović, N., Naknada štete usljed ljekarske greške, doktorska di­sertacija, Pravni fakultet Univerziteta Crne Gore, Podgorica 2007.
  • Kačer, H., „Jedna novija odluka Ustavnog suda Republike Hrvatske o objektivnoj odgovornosti u medicini“, Hrvatska pravna revija 4/2008.
  • Klarić, P., „Odgovornost zdravstvene ustanove i zdravstvenih djelatnika za štetu (Prvi dio)“, Hrvatska pravna revi-ja 8/2001.
  • Klarić, P., „Odgovornost za štete nastale uporabom medicinskih tehničkih uređaja“, Pravo u gospodarstvu 4/2002.
  • Klarić, P., Odštetno pravo, Narodne novine, Zagreb 2003.
  • Manić, S., Odgovornost zbog štete izazvane upotrebom medicinskih sredstava, doktorska disertacija, Pravni fakul-tet Univerziteta u Nišu, Niš 2015.
  • Mijačić, M., „Odgovornost za štetu izazvanu medicinskim aparatima“, Pravni život 9-10/1992.
  • Mujović Zornić, H., „Odgovornost za medicinske štete“, Osiguranje, naknada štete i novi građanski sudski postupci (ur. Zdravko Petrović), Beograd 2011.
  • Nikšić, S., „Osnovna obilježja odgovornosti za štete u medicini“, Liječnički vjesnik, godište 130, 2008.
  • Orlić, M., „Zakon o zdravstvenoj zaštiti i odgovornost lekara za prouzrokovanu štetu“, Pravni život 78/12.
  • Planinšec, V., „Razlogi za objektivno zdravinsko odgovornost“, Pravna praksa 4/2005.
  • Radišić, J., Profesionalna odgovornost medicinskih poslenika, Institut društvenih nauka, Centar za pravna i politi-kološka istraživanja, Beograd 1986.
  • Radišić, J., „O odgovornosti lekara uopšte“, Pravo – teorija i praksa 3-4/2000.
  • Radišić, J., Medicinsko pravo, Nomos, Beograd 2004.
  • Radišić, J., Odgovornost zbog štete izazvane lekarskom greškom u lečenju i u obaveštavanju pacijenta, Nomos, Beograd 2007.
  • Radišić, J., Obligaciono pravo – Opšti deo, Centar za publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, Niš 2016.
  • Samec-Berghaus, N., Felicijan-Pristovšek, R., „Nova dognanja odšod­ninski odgovornosti zdravnika“, Razmerje med pacijentom in zdravnikov, Lexonomica pres, Maribor 2016.