ПОСЕБНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ ЗА СПОРОВЕ ИЗ УГОВОРНИХ ОДНОСА ПРЕМА ПРАВУ ЕУ И ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Посебна међународна надлежност за спорове настале из уговорних односа се базира на блиској вези између спора и суда. Предвиђена је као алтернатива општој надлежности с образложењем да омогућује ефикасно вођење судског поступка, али и равнотежу процесних интереса и позиција тужиоца и туженог.
Разматрање овог веома комплексног питања аутор у првом делу рада базира на актуелној законској регулативи ЕУ оличеној у Брисел I уредби, а у другом делу на законској регулативи Републике Србије, односно на Закону о решавању сукоба закона са прописима других земаља, али и на радној верзији будућег Закона о међународном приватном праву чије се усвајање очекује ускоро. У редоследу питања која обрађује, аутор следи текст наведених извора и пажњу посвећује свим оним питањима која су због различитог тумачења отежале примену одредбе о овој врсти надлежности. Тако су у фокусу анализе појмови уговорни спор, уговорна обавеза релевантна за заснивање надлежности, место испуњења обавезе о којој је реч, место испоруке робе, односно место пружања услуге, као и шта се сматра правилном применом нових прописа Србије хармонизованих са комунитарним тековинама.