Владимир Павић
10.5937/AnaliPFB1601067P
У склопу стратегије привлачења страних инвестиција и прокламованог изједначавања домаћих и страних улагача, Србија је недавно Закон о страним улагањима из 2002. заменила Законом у улагањима. Новоусвојени закон је, међутим, ограниченог домета, концептуално мањкав, уз тек поједина побољшања у односу на постојећи режим. Из законских решења очигледна је била невољност законодавца да једном и коначно раскрсти с превазиђеним концептом „закона о страним улагањима“, као и опредељење да покуша да крупне системске проблеме реши пречицом, и то само у односу на улагаче. Право побољшање правног оквира пословања уследиће тек када се пуна пажња посвети подизању квалитета већ постојећих прописа и њиховом доследном спровођењу, као и проширењу и модернизацији мреже постојећих билатералних инвестиционих споразума.
- Jovanović, M., Odgovornost države za zaštitu stranih direktnih ulaganja, doktorska disertacija, neobjavljeno, Beograd 2014.
- Kjos, H. E., Applicable Law in Investor-State Arbitration – The Interplay between National and International Law, OUP Oxford 2013.
- Varadi, T., Bordaš, B., Knežević, G., Pavić, V., Međunarodno privatno pravo, Beograd 2012.
- Živković, М., „Acquisition of ownership of real property by contract in Serbian law – Departing from the titulus-modus system?“, Annals of the Faculty of Law in Belgrade – Belgrade Law Review 3/2015.
© 1953 - 2024 АНАЛИ
Затворено за коментаре