ИСПОРУКА ДОБАРА БЕЗ НАКНАДЕ У СИСТЕМУ ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

Накнада представља један од кумулативно прописаних услова за опорезивање промета добара у систему пореза на додату вредност. У њеном одсуству начелно нема основа за опорезивање, што отвара простор за настанак неопорезоване крајње потрошње – случај у којем порески обвезник при набавци добра одбије претходни порез, а потом га сâм користи за потребе крајње потрошње или то омогући другом лицу без накнаде. У предстојећем раду аутор анализира ситуације у којима ће се испоруке добара без накнаде за потребе опорезивања третирати на једнак начин као и када се врше уз накнаду и долази до закључка да је за исправно утврђивање предмета и обухвата опорезивања од примарног значаја изложеност неопорезованој крајњој потрошњи. Иако је позитивноправно решење у највећој мери усклађено с оним из европског законодавства с ослонцем на јуриспруденцију Европског суда правде уочена су одступања домаће праксе од комунитарне и дате конкретне препоруке за њихово отклањање.