Article
Apr 30
Back

А CONTRIBUTION TO THE STUDY OF ТHЕ MEDIEVAL LAW: MANUMISSIO TESTAMENTARIA (ἘΛΕΥΘΕΡΙΑ ἘΝ ΔΙΑΘΗΚΗ ἘΓΓΡΑΦΟΜΕΝΗ) IN BYZANTINE WILLS

Tamara Matović

10.5937/AnaliPFB1601238M
ABSTRACT /

Wills and contracts are one of the main sources for the history of the Byzantine private law. In this article we have analyzed wills that are dated in the period of XI to XIV century. Manummision of the subordinate class of slaves, parikoi and serfs is an interesting and quite frequent phenomenon in wills. In a couple of different sources, testators gave freedom to the mentioned groups of people, most often being motivated by spiritual and holy causes. Testators usually provided the best care for a new freedmаn, involving family members to bear with his education and upkeeping. In this article we are also imposing many questions that are particulary significant for the legal analysis, such as the form of manumisson, the issue of slaves who become inheritors, value and the nature of legats, etc.

Manumissons could have diverse nature. In some cases we can compare it with the testamentary manumission of the Roman private law, despite of the fact that slaves in the Byzantine law were never included in the inheritance mass. The relationship between testator/master and serf can explan better the nature of enslavement in Byzantium. That union is specific, known for life-important questions and needs of freedman, which master-testator resolves.

It is a well-know fact that manumisson – elefteria is sometimes just another ambiguous term in the Byzantine sources. In exploring the legal institute of manumissio testamentaria one must be careful, because not every manumission is the real one, not every doulos and oikeios is a slave, and not every elefteros is a freedman.

This part of Byzantine social and economic history is known to be very well studied and explored by scholars. Although this being a case, we must emphasize the shortage of legal studies in this field of Byzantine studies. We find this theme very important to the Studies of History of law, especially due to its complex relation to wills, codicils, legats and also caracteristics of testators and hereditors.

DOWNLOAD COMPLETE ARTICLE /
Serbian (cyr)  
REFERENCES /
  • Аврамовић, С., Станимировић, В., Упоредна правна традиција, Београд 2007.
  • Благојевић, М., Земљорадња у средњовековној Србији, Београд 1973.
  • Bompaire, J., Actes de Xéropotamou, Paris 1964.
  • Браунинг, Р., „Рапство в византийской империи (600–1200)“, Византийский временник XIV/1958.
  • Buckland, W., The Roman Law of Slavery, Cambridge 2010 (reprint).
  • Buckland, W., The Roman Law of Slavery, Cambridge 2010.
  • Budak N., „Pregled literature i objavljenih izvora o problemu serva i famula u srednjovekovnim društvima na istočnom Jadranu“, Radovi Instituta za hrvatsku povijest 17/1984.
  • Burgman, L., Ecloga, das Gesetzbuch Leons III und Konstantinos’ V, Frankfurt am Main 1983.
  • Čremošnik, G., „Izvori za istoriju roblja i servicijalnih odnosa u našem zemljama srednjega vijeka“, Istorijsko-pravni zbornik 1/1, Sarajevo 1949.
  • Čremošnik, G., „Naše roblje u srednjem veku“, Jugoslovenska njiva 6/1922.
  • Čremošnik, G., „Pravni položaj našeg roblja u srednjem veku“, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 2/1947.
  • Гај, Институције, Београд 2009. (приредио и превео О. Станојевић).
  • Hadjinicolau Marava, A., Recherches sur la vie des eslaves dans le monde byzantin, Athens 1950.
  • Harvey, А., Economic expansion in the Byzantine empire 900–1200, Cambridge 1989.
  • Horvat, M., „Oporuka splitskog priora Petra“, Rad JAZU 283/1951.
  • Kaplan, М., Les hommes et la terre à Byzance du VIe au XIe siècle, Paris 1992.
  • Kazhdan, A., „The concept of freedom (eleutheria) and slavery (douleia) in Byzantium“, La notion de liberté au Moyen Age au Moyen âge Islam Byzance Occident (eds. D. Sourdel, J. Sourdel, G. Makdisi), Paris 1985.
  • Каждан, А., „Рабьи и мистии в Византии IX-X веков“, Ученые записки Тульского государственного педагогического института, 2/1951.
  • Kostrenčić, M., Stipišić, J., Šamšarević, M., Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae I, Zagreb 1967.
  • Kravari, V., Actes du Pantocrator, Paris 1991.
  • Krueger, P., Institutiones, Berolini 1899.
  • Lefort, J. et al., Actes d’Iviron II, Paris 1990.
  • Lemerle, P., Cinque études sur le XIe siècle byzantin, Paris 1977.
  • Максимовић, Љ., Византијска провинцијска управа у доба Палеолога, Београд 1972.
  • Margetić, L., „Ekloga iz 726. godine i njezina važnost za našu pravnu povijest“, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci 1/1980.
  • Margetić, L., „Naše najstarije oporuke i rimsko-bizantsko pravo“, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu XXXI/1981.
  • Margetić, L., Maršavelska, M. A., Hrvatsko srednjovjekovno pravo: vrela s komentarom, Zagreb 1990.
  • Матовић, T., „Епитроп (ἐπίτροπος) – извршилац тестамента“, Зборник радова Византолошког института 51/2014.
  • Матовић, Т., „Μετὰ θάνατον δῶρον у светогорским актима“, Περίβολος: Mélanges offerts à Mirjana Živojinović, t. II (ур. Б. Миљковић, Д. Џелебџић), Београд 2015.
  • Mommsen, T., Digesta, Berolini 1899, XL, 4.
  • Noailles, P., Dain, A., Les novelles de Léon VI, le Sage, Paris 1944.
  • Острогорски, Г., О византијском феудализму, Београд 1969 (= Сабрана дела I).
  • Острогорски, Г., Привреда и друштво у византијском царству, Београд 1969 (= Сабрана дела II).
  • Петровић, М., О законоправилу или Номоканону Светога Саве, „Чељадин“, Београд 1990.
  • Rotman, Y., Slavery and the Mediterranean world, Harvard 2009.
  • Scheltema, H. J., Holwerda, D., van der Wal N., Basilicorum libri 60, Groningen 1953–1988.
  • Симон, Д., „Закон и обичај у Византији“, Анали Правног факултета у Београду 2/1987.
  • Sophocles, E. A., Greek lexicon of the Roman and Byzantine Periods (146. B. C; 1100 A. D.), New York 1870.
  • Соловјев, А., Одабрани споменици српског права, Београд 1926.
  • Сюзюмов, М., „O правовом положении рабов в Византии“, Ученые записки Свердловского пединститута 2/1955.
  • Сюзюмов, М., „О наемном труде в Византии“, Ученые записки Уральского Государственного Универзитета имени А. М. Горького 1958.
  • Suplementa. Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae I, ur. H. Sirotković, J. Kolanović, Zagreb 1998.
  • Šarkić, S., „The concept of will in Roman, Byzantine and Serbian mediaeval law“, Forschungen zur byzantinischen Rechtsgeschichte 26 (Fontes Minores XI) (ed. L. Burgmann), Frankfurt am Main 2005.
  • Шаркић, С., „Појам тестамента у римском, византијском и српском средњовековном праву“, Трећа југословенска конференција византолога (ур. Љ. Максимовић, Н. Радошевић, Е. Радуловић), Крушевац 2000.
  • Udal’cova, Z., Chvostova, K., „Les structures sociales et économiques dans la Basse-Byzance“, Jahrbuch der Ősterreichischen Byzantinistik 31–1/1981.
  • Удальцова, З. В., „Некоторьие изменения в экономическом положении рабов в Византии VI в. (по данньим законодательства Юстиниана)“, Зборник радова Византолошког института (ЗРВИ) 8/1963. (Udal’cova, Z. V., „Nekotor’ie izmeninija v ėkonomičeskom položenii rabov v Vizantii VI v. (po dann’im zakonodatel’stva Justiniana“, Zbornik radova Vizantološkog instituta 8/1963)
  • Удальцова, З. В., „Положение рабов в Византии VI в.“, Византийский временник XXIV/1964. (Udal’cova, Z. V., „Položenie rabov v Vizantii VI v“, Vizantijskij vremennik XXIV/1964)
  • Verpeaux, J., „Les oikeioi. Notes d’ Histoire institutionnelle et sociale“, Revue des études byzantines 23/1965.
  • Властар, M., Синтагма, Београд 2013. (превод са српскословенског језика Т. Суботин Голубовић).
  • Zepi, J., Zepi, P., Jus graecoromanum I: Novellae et Aureae Bullae imperatorum post Justinianum, Athenis 1931.
  • К. Ἀρμενοπούλου: Πρόχειρον νόμων ἢ Ἑξάβιβλος, Αθήνα 1971 (ed. Κ. Γ. Πιτσάκης). (K. Armenopoulou: Proheiron nomōn ē Hexabiblos, Athēna 1971 (ed. K. G. Pitsakēs))
  • Παπαγιάννη, ‘Ε., Το οἰκονομικά τοῦ ἔγγαμου κλήρου στό Βυζάντιο, Αθήνα 1986. (Papagiannē, E., To oikonomika tou engamou klērou sto Byzantio, Athēna 1986)
  • Παπαγιάννη, Ἐ., Ἡ νομολογία τῶν ἐκκλησιαστικῶν δικαστηρίων τῆς βυζαντινῆς καί μεταβυζαντινῆς περιόδου σέ θέματα περιουσιακοῦ δικαίου: III Κληρονομικό δίκαιο, Αθήνα-Κομοτηνή 2010. (Papagiannē, E., He nomolo-gia tōn ekklēsiastikōn dikastēriōn tēs byzantinēs kai metabyzantinēs periodou se themata periousiakou dikaiou: III Klēronomiko dikaio, Athēna-Komotēnē 2010)
  • ‛Ράλλη, Γ., Ποτλής, Μ., Σύνταγμα των Θείων και ̔Ιερὼν Κανόνων, Ἀθήνησιν 1859. (Rallē, G., Potlēs, M., Syntagma tōn Theiōn kai Hierōn Kanonōn, Athēnēsin 1859)
  • Ρούσσος, Ε., Λεξιλόγιον ἐκκλεσιαστικοῦ δικαίου I. Βυζαντινόν δίκαιον, Αθήναι 1948. (Roussos, E., Lexilogion ekkle-siastikou dikaiou I. Byzantinon dikaion, Athēnai 1948)